LaLinea

Koliko sam samo puta imala priliku da kazem ili pokazem kako se osecam i sta mislim. Mozda cak i oba. A mozda sam samo mogla jednostavno da napisem. Ili nacrtam. Jeste da mi je slikarska tehnika ostala na nivou sestog razreda osnovne skole,ali Boze moj. Necu vecno moci da se skrivam iza lazi. To,u stvari nije laz. To je samo sakrivanje istine. Sakrivanje od same sebe. Nikoga nisam lagala. Zelim da zna. Zelim da zna,ma sta god bilo posle. Mada,mozda ja to samo kazem. Mozda se ja bojim sta ce biti posle. Mozda to nije za mene. Mozda treba samo da precutim,da osecanja zakopam duboko u sebe i da tu ostanu zauvek. Zasto sam ih i iskopavala uopste? Pa bilo mi je dobro bez toga. Jednostavno sam se plasila,ako ostanu zauvek zarobljena u meni,da cu poceti da pucam. Ona bi napravila rupice svuda po mom telu,a onda bi se te rupice pretvarale u ogromne rupe za koje ne postoji zakrpa. Ne bih nasla zakrpu te velicine da to pokrije. Ni jedna zakrpa nije toliko jaka da drzi sve na mestu. Mozda sam bas zato odlucila da izvadim svoja osecanja duboko iz sebe,i da ih prevalim preko usta. Makar i potpunom strancu,prvom prolazniku na ulici da kazem to. Ali ne,moram njemu. To je za njega. Ako ne bude hteo da prihvati,to klupko od secanja,osecanja i emocija ce se samo rasprsnuti. A mozda cu se i ja rasprsnuti zajedno sa njim. Mozda ce od mene ostati samo mali mikroorganizmi samo kao dokaz da sam nekada postojala. Da sam stajala tu,pored njega i da sam mu pricala. Dobro,ne pricala..da sam mu rekla. A evo i sta bih mu rekla. Rekla bih mu da,kada upoznas osobu,kada se vezes za nju,pa je naposletku izgubis,da tu osobu niko vise nikada nece moci da zameni. Jer je svaka osoba sama za sebe sacinjena od malih sitnica koje ispunjavaju njegov zivot,a i zivot onoga ko je dopustio toj osobi da udje u njega. Pose toga,kada izgubis te sitnice,male,ali znacajne stvari,gubis i osobu. Ne mislim na materijalne stvari. Mislim na dogadjaje,trenutke..mozda samo i poglede,koji nikada ne blede. Mozda na osmehe,koji su bili nestvari,kao da vam se i dalje smeje u glavi. E,te sitnice niko ne moze da zameni. Posto mozda vise nikada necu imati prilike da ovo kazem,a i ako budem imala prilike mozda necu imati dovoljno hrabrosti,ali smatram da svaka osoba na ovom svetu ima pravo da iskaze svoja osecanja i razmisljanja,zato..ako citas ovo,moras da znas. Volim te.